Godinama ga vidimo po cilome gradu, biciklon uvati požicjun, parkira, digne glavu, zavida objektiv na aparat i krene. Glava po glava, faca po faca, kala po kala, dokumentira život splitske ulice i njegove stanovnike. I furešte. Od kupravendi na Pazaru, priko piciginaša na Bačvice, zgodnih cura u promenadi po Rivi, penšjunata i oriđinala, biskupa i beskućnika, sportaša i penšjunata šta kunjaju na šentadi, pa redon svih događanja i fešti, veselih i tužnih zbivanja.
Svugdi ga ima. Ništa mu i niko ne more uteć. Domalo neće bit čovika u Splitu da se nije naša u njegovoj arhivi. A ko je ti čovik? Nećete nać slova, čak ni na internetu: šta radi, za koga radi, šta oće i di šalje te puste fotografije, zarađuje li od toga ili ih daje mukte? Nije čudo, jer je samozatajan i skroman, r...