Taman tamo di Trumbićeva obala zmijoliko puzi prema Rivi i di se Solurat ulica prestaje tako zvati ugnijezdila se konoba “Fife”. Probudili se iz zimskoga sna i otvorili sve za sezonu.
– Nije u šoldima sve, neka te tu, kraj mene – orilo se u tom trokutu. Giba se domaći svit, šta uz taktove, šta od vina, crnog ka duša. E, baš tako.
Bježimo od padela punih bakalara bjanko, od njoka, onako na pogled sočnih i mekih, od vonja pašticade i zavodljivosti tripica. Bježimo i skrivamo se među kamene zidove koji pamte sve što se blagovalo i sve o čemu se ćakulalo od 1989. naovamo. Sjeda s nama za stol Dragomir Sekulić, Štula ga zovu, premda ga nerijetko i Fifom nazivaju, a on Fife nije.