Nevenka Kovilić nakon 60 godina za bankom na Skradinskom buku stigla do svjetala pozornice: ‘Plenković mi je reka da san dobila više pljeska od njega‘

Kako se postaje dobitnica prestižnog priznanja na Danima hrvatskog turizma, onog za naj-prodavačicu?

- Potrba, moje dite, na svašta čeljade natira! - odgovara mi Nevenka Kovilić, koja već više od 60 godina prodaje na Skradinskom buku turistima proizvode sa svog OPG-a, još od onih vremena kad se nije znalo ni šta je to. Nego je tila i ona zaradit, privriditi koju kunu – pardon, onda je bija dinar – čovik joj je sam radija, u mlinu na Krki, plaća mala, a tek se bili uzeli, sirotinja, pa velju jedan dan, bilo je u vrtlu nekih trišanja, lipih, krupnih, sočnih, kakvih je u Dubravicama prije znalo bit, šta je ne bi to ubrala, pa odnila u slap, more bit da bi kogod kupija koji kil.

Nigdi bez šudara na glavi

Pa tako, danas, sto dinara, sutra dvista, iz dana u dan. Jedno dite, drugo, treće, njezin Mate u mlinu, u brašnu, melji šenicu i žito, a ona ispod njega, u slapu, uz trišnje prodaji i bajeme, orase, grožđe, vino, rakiju, dok je dalo, što je bilo u vrtlu il na njivi, u vinogradu. Išlo se brodon, čamcen, na ruke, na vesla, svako jutro, svak na svoj posa, iz Dubravica u kojima su stali. I ondak se, moj sinko, vrati kući, jopet na vesla, i skuvaj ručak, operi po kući, daj blagu, uradi šta imaš, pripremi jopet štaš ujtra nosit za prodat u slap...

Ante Čizmić/Cropix

Priča Nevenka kao da je sve to ništa, kao da je otada prošlo toliko koliko bi trebalo da lupiš dlanom od dlan, kao u petak navečer, kada je u Dubrovniku, na prestižnoj turističkoj manifestaciji dobila više pljeska od premijera Plenkovića. To joj je i on sam reka! Oni svi, važne glave, u kravatama i u odijelima, a ona kao i uvik, u svojoj marami, svom šudaru na glavi, po kojem je poznaju svi njezini kupci, a ima ih sa svih kontinenata.

- Moj sinko, digli se oni svi na noge i plješću, meni. Ja stojin na pozornici i plačen. Ne bi ja, al suze same iđu! - priča nam Nevenka, koju smo i utorak ujutro zatekli na njezinom radnom mjestu, pored Skradinskog buka, na jednom od najljepših mjesta u Hrvatskoj, a kažu i na svitu. Kraj svog banka s kojin je ona svu svoju dicu školovala i podigla. Sve sa metar i po stola! Ovi najmlađi, Zoran, zna je i zaspat ispod njega, kad bi jutron s materon iša.

Svi oće sliku

Danas su svi oni odrasli, svoji ljudi, ugostitelji, Zoran u Skradinu drži poznati restoran Visovac, Ivan je vlasnik drugog Krka Belvedere, na odmorištu Krka, a treći sin Anđelko, također živi od turizma, on na Krki voza turiste. Ima od njih baba Nevenka i sedmero unučadi, jedna je Nena, s njomen bila u Dubrovniku, dopratila je do pozornice, a druga, Matea se s njom slikala na Skradinskom buku, obučena u narodnu nošnju, lipa i rumena ki jabuka. I aj sad vi recite, ko ne bi plaka, od sriće, i lipote, zajedno s Nevenkom, u svemu tome...A ona pita... 'Oće li to slikanje više bit gotovo, svu me voda poduzela!' - Naporno je njoj ne raditi, samo se slikati i divaniti!'

Uto neko otamo viče 'Evo nama babe dobitnice!' - a njoj drago, smije se. I javlja se svima. Jer, i staro i mlado oće se slika s njom. U restoranu na Buku, pozdravlja nas i gazda Stipe Hrkać, piće je na njegov račun veli nam konobar, a baba Nevenka svima zahvaljuje.

- Moj sinko, sve ti je to moj svit, moja dica. I meni ti nema ništa lipše nego kad ti se oni meni jave i ujutro me svi lipo pozdrave. Oni meni jedanput dobro jutro, a ja njima - dvaput. Ko s menon lipo, ja s njimen još lipše. A ko ružno, ja ti se od njega odmaknen. I neman s njin posla! Je l' tako? Nikad se nisan družila s gorin od sebe. Vajik s boljin! Od njega ćeš ništo vidit i naučit! Od gorega ništa! Je l' tako?' - priča baba, drži pištulu ki da je na Visovcu, pa misu govori.

- Ajd, dosta je, ugasi toga vraga, veli meni, pokazuje moton na mobitel, koji snima. Izmorilo je ovo, ova medijska pažnja, više neg išta. Eto, nije njoj ni danas problem ništa, ni skuvat, ni oprat na ruke.

- Na ruke? - pitan ja, a unuka Matea se smije.

- Je, je, na ruke. Iman ja i mašinu, za pranje robe, iman sve, al šta je to meni, na brzinu, ulit vruće vode, oprat - priča Neva, a mala govori:

- Ona van još bjankariju, bilu robu, iskuvaje!

- Nego šta! - potvrđuje baba - Pa ja san znala prije, dok je moj pokojni Mate vesla, dok smo išli do slapa, robu promurat u Krki, oprat puton i metnit je na žicu sušit, kad bi se vratili kući. A ne danas, kad imaš pustu zgodu. Eto, ja san van sve ovo na sebi oprala na ruke prije neki dan. Fala Bogu, zdravlje me još služi. Je, imala san malo viška tlaka i malo više cukra, al šta ću, pazin se, kolko mogu. Reka je Bog, čuvaj se, čuvat ću te...- veli baba Nevenka.

Mlada udovica

Kojoj je uspkros vedrini i lakoći s kojom danas o njemu priča, težak bija život. Ostala je mlada udovica, kada je njezin Mate strada u požaru, u Dubravicama, 1993. godine, a vridan je bija, i sve je zna radit. Nije to bilo lako izgubit! Al eto, fala Gospi njezinoj, familija joj je dobro, svi se slažu i vole, rade i imaju. Dobra su joj dica. Nisan ih mazila. I učili su, išli u školu i radili. Jedan je iša k ovcama, jedan kravi, jedan kod ovaca. Sva tri. I kad bi to spremili, išli bi se kupat, na Krku. Eto, jel dosta? - opet ona pita. A meni se opet nekako čini malo, prođu s njom te minute brzo.

- Šta mi je bilo najteže? A ništa mi moj sinko nije bilo lako! Dok ti to sve nabaviš, pripremiš, za prodaju, razumiš, dok spremiš, i kuću i sve, a muž tute, i dica nejaka. I sve san to izdržala! I eto ti! Najteže mi je bilo na pozornici, doli u Dubrovniku, kad su ona pusta svitla upačili u mene! I svi su oko mene plakali! I ja, skupa s njima. I pljeskali mi! Kako san sašla s pozornice, i sve dok nisan sila, jopet nazad! Ko me prijavija? Ma, neman ti ja pojma, kako je to ispalo, meni ti je to upalo ki ćoravoj kokoši zrno. Pitaj ti to unuku, ili nevistu. Ja san samo rekla sebi – U šta se ja to uvali, majko moja mila! Nikad nisan vidila volko očiju da me gledaju, ki večeras! - smije se Nevenka koja je u 83. postala medijska zvijezda.

Tonči Plazibat/Cropix

Iako, priča nam, ima njezinih slika svugdi, i na svim kontinentima. Malo koje dite da prođe pokraj njezinog banka, a da se ne poželi slikat s babon, pa sve pitaju, mogu li babi u krilo sist... A na Krki, pokraj drvenog mosta, s lozovačke strane, ima deset štandova na kojima domaće žene, baš poput Nevenke, prodaju svoje proizvode. I svakog se dana rotiraju, po već ustaljenom, iako nepisanom redu, pomiču se s banka na banak, kako bi svaka barem jedanput u deset dana bila prva do mosta. Di ima najviše turista, odnosno kupaca. Pa tako naokrug!

Najbolji kupci

A koji su najbolji kupci? Kako koji, nema tu nekog pravila! Ipak, ako triba nekog izdvojit, onda su to prije, dok je dalo vino prodavat, bilo Poljaci. Uf, oni su baš ovo naše vino volili! Svejedno, crno ili bilo! Išlo in je ki mliko! Isto ki meni ovi tekst, moga bi ja s ovon našon pametnon i dragon babon vezti do jutra, al, dođe vrime da ja utrnen ovog svoga vraga. A baba se javljala ljudima. Ko da je Plenković. Ili Milanović. Oni bi se od nje mogli učit diplomaciji. Kad kaže 'Koje san ja godine ode i nisan se zavadila s nikin. Sa svakin lipo, i sa mnon svak lipo! I to mene drži!'