Di su van misli, ajte se malo koncentrirajte! – zabrinuto prati El Tigre kako Dobra Parona žbaljaje na lipon pršutiću. Ne more doći sebi jerbo je nikad nije vidija tako smotanu, a uvik mu je bila nedostižni uzor u posliman s kurtelinon. Japanske nindže sa svojin mačeviman oštriman ka žilet mala su dica kontra spretnosti dobre i poštene gazdarice, a jutros samo strišaje i griši, ka loš violinist.
– Razmišljan kako iman iskustva priko svake mire i sada bi tribalo razvijati bolji posal – objašnjava gostiman svoju smetenost.
Prase s dvi glave
– Kad, štaš ti viditi, još nan je samo ota svinjska kuga falila, jerbo će, najavljuju uzgajivači prasadi, boleština poskupiti meso sigurno za 20 posto. Mi smo tako i tako skroz u važu, ko će nan nadomiriti puste zaostatke za drugima i ko će u Rvaskoj kupovati sve skuplju robu? Tako san razmišljala do maloprije, sve dok mi nije sunce nije granilo i ukazala se nova nada! – govori ona veselo svojin najdražin mušterijaman.
– Čitala san da se u Kini ukotilo prase su dvi glave – dobro, nisu baš glave, nego ima duplu njuškicu, a kuvana je šunjkica slađa od ičega! E, to je pravi izazov, dva u jedan! Baciti se na distribuciju takih praščića, jedino oto more nadoknaditi zaostatke našega svinjogojstva. Kada bi učinili korak više pa napravili racu da jedan praščić ima sve ka i dva, možda bi se iskoprcali iz problema – najavila in je novu poduzetničku opsesiju.
– Ma ajte! Vi bi sviton širili degenerike samo da se okoristite, di van je humanost! – napa ju je Bili Smo Uskoro, na šta je El Tigre otpovrnija da on ne vidi nikakvi problem da bi mi Rvati zaostajali za bilo kimen. Prostrilija je pogledon Dobru Paronu i počeja sa pričon kako se konačno ćuti ka pravi Evropljanin, ma šta ko o tomen mislija.
– Eto, nema puno, bija san u Trstu. I bome, nisam se ćutija ništa drugačije nego u Rvaskoj. Iste cijene posvuda, oš u njiovim trgovačkin centriman, oš u kafićiman, oš u betulaman ka šta je vaša. Prema tomen, ja mislin da smo mi u Rvaskoj postigli tisućljetni san poslin deset godina članstva u EU da se svugdi osjećamo ka i kod kuće. Oću reći, šta se tiče cijena! – reka je El Tigre i osta živ.
– To mislite, ako se uspijemo makniti od kuće? – pita ga Dobra Parona. Nježin pogled govorija je da je ozbiljno zabrinuta za njegovo duševno zdravje.
Na oto je Bili Smo Uskoro otpovrnija da se u zadnje vrime puno Rvata maklo od kuće – barenko nji’ 400 iljada i da oto ne bi triba biti veliki problem.
Preskupi taksi
– Ima jedna dopuna – ubacija se El Tigre. – Stvar je u otomen da jedino di nas Evropljani šiju je cijena taksija. I mogu van reći da je čak i Amerika ljubomorna. Jerbo, ne bi kapo od nosača aviona zabranija svojin podređeniman da se nakon onih spliskih 900 eura više ne vozu taksijon do ajrodroma. Mislin da je ta stvar pridana CIJI na razmatranje.
– Ima ode jedna druga stvar! – promislila je Dobra Parona. – Oću reći, da ako smo po cijenaman ka Italija, a oni u prosjeku imaju duplo veća primanja od nas, znači li oto da smo onda samo polovica Evropljanina!?
– E. I kako će onda polovici Evropljanina poć za rukon napraviti dva prasca od jednoga? – srušija jon je El Tigre zadnju nadu koju je, jadna, naznačila na početku.