Najdraže mušterije Dobre Parone donili su važnu odluku. Više neće piti za jutarnjon beštimon i na prazni štumak; zdravo je nešto u kljun metniti, makar na uštrb pića, pa su naručili porciju oglavine i lebara, na jedan pijatić, su dva štikadenta.
Još ih je nešto natiralo da baš sve eure ne sataru u tekućine: dobra i poštena gazdarica prikinila je sa običajen da ih priko šanka časti sa retajićiman od svoje spize.
Bokunić lešoga, mrvu pršuta, feticu pancete… sve bi in oto dodavala na vr’ kurteline ili bi oni vatali u zraku, spretno i okretno ka tuljani u zološkomen vrtlu. E, koja lipa vrimena, baš je bilo zabavno!
-Evo! – bubnila je s onin pijatićon prid njih. Kada in je rekla cijenu, obisili su u čudu justa, ka provalije.
-Kako? – propišta je El Tigre kada je doša sebi. Za te šolde donedavno bi dobili barenko porciju i po! Šta je vama? – pogleda je u nju ka da je nečitava u glavu.
-Eto, to van je mikrobiotika! – rekla je cvrkutavo, a B.S. Uskoro ispravlja je da se ne reče mikrobiotika, nego makrobiotika.
-Znaden ja šta je šta! Mikro znači malo, a mikrobiotika van je malo spize za puno šoldi. I šta uopće tribate krcati u sebe, još ovu masniju spizu!? Pogledajte se, valjda će i lito oko Božića stići, kako ćete u mudantine i prid svit na plažu s tolikin štumciman! – obamirila in je atribute prilivene priko gaća jedva susprežući smij. Uostalon, mliko je poskupilo, morala san i ja digniti cijene! – zaključila je odlučno.
-Pa kakve veze ima poskupljenje mlika sa skupljon prasetinon!? – ne da se El Tigre iz fajterskoga mota.
-Šta ja znaden – slegla je rameniman. Ako nije poskupilo mliko, onda su jaja. Oli krmivo. A ni kapulica na Pijaci nije jeftina! Sićan se, jedna mi je starija žena vaik govorila, kada bi se ja zabrinila da san se udebljala, neka jiden kruva i kapulice kol’ko mi srce oće, pa ću biti ka šparoga! A eto, više se ni kapulice ne moreš najisti – triput je poskupila od lani, luk isto!
-Jel vi to nas još i puno zafrkajete u zdrav mozak za puno šoldi? – pita El Tigre. Inflacija posustaje, a cine iđu u nebo, di to ima!?
-E, al’ iđe i lito! Vidite di je đelat doša, na dva eura, onaj obični, a specijalni, šta se slaže špatulon, na 3,5! – rekla je ona spremna za analizu ka Ljubo Jurčić.
-Ne znan za otaj đelat od 3,5 eura, taj je biće povezan sa poskupljenjen prasetine, iako ne znan kojon logikon, ali mi nikako ne iđe u glavu onaj obični, od dva eura. Jerbo, sigurno ga ne pravu od mlika, nego u vodi zamišaš kesicu praška iz Italije i dobiješ šta oćeš! – ne da se B.S. Uskoro.
-Jo vas! - skršila je ruke i gleda u nji’ ka da su pali sa Marsa. Pa šta preostaje slastičaru kada mu Vodovod odredi potrošnju vode odoka, zato jer navodno ne mogu digniti šaht zbog parkirane aute priko njega? Taki račun je 2-3 ijade kuna, pa kako neće kugla đelata doć’ na 2 eura! Šta će čovik?
-Ne znan šta će on, al’ znaden šta ću ja! - odbrusija je El Tigre. Dajte mi račun i platiću POS-on!
-Uf, uf. A jeste neki, čimen san ja to zaslužila da mi konplicirate finacijsko poslovanje... - stisla se u se Dobra Parona. A more li vako, živnila je: ništa račun, a da svi zaradimo. Državu ionako ko šljivi, neka bude 50 posto manje! Pošteno, odgovorila je druga strana...