Prošli vikend na 19. studenoga ‘91., pod uzbunama san išla u rodilište...
I rodija se tako naš Zvonimir!
To me sitilo i na sve one stvari koje su nan nekoć bile potribne da budemo spremne za u rodilište.
Lipo bi se mi žene namučile taj dan, dok bi muški doma slavili šta jin se rodilo dite. Dok smo se mi u rodilištu mučile s plodnon vodon i onin dripon za poticanje trudova, oni bi već bili na čeki kako bi s ekipon mogli nazdravljat svin drugin “tekućinama”.
Neko bi bija zadužen za zvat na telefon u rodilište, jel’ rodila ta i ta.
- Neće još, zovite kasnije.
Ili je bilo...
- Je, rodila je - rekla bi sestra ili likar s druge strane žice.
- Jel’ muško ili žensko? - bilo je sljedeće pitanje odma nakon onog jel’ sve u redu. Dobija bi i informaciju o kilaži i dužini jer će ...