Ne znam kako je kod drugih, ali kod mene traje vječna drama vezana za kišu. Usprkos činjenici na koju me rado, a ponekad i maliciozno upozorava Zakoniti, da ne oskudijevam u količini cipela, ja jednostavno nemam kišne obuće.
Istina, otkako milošću zakonodavca i poslodavca radim od kuće, potreba za gacanjem po lokvama svedena je na minimum. Mislim, ne moram se ni na posao ni s posla probijati mokrih nogu, ne moram se boriti s vjetrom i mlazevima vodurine koja pada s neba, ne moram kraj Dalme psovati ko kočijaš jer mi jugo okreće kišobran naopako, i slično.
Zahvaljujući zakonodavcu i poslodavcu, a sve kao jedan od dobrih ishoda korone, radim od kuće. Ali, brate mili, reporterske skitnje od spavaće sobe do kuhinje i od kuhinje do radne sobe i natrag umorile bi i Zuku...