Dakle, taj tip, Zakoniti, on voli goveđu juhu. I lešanu govedinu! I zelenu salatu posutu krupnom soli. Mislim, nemam ništa protiv goveđe juhe. Dapače, ako ćemo iskreno, goveđa juha je jedina juha oko koje se vrijedi pomučiti.
Istina, goveđa juha ako se kuha manje od tri ure, nije prava. A tko ima tri ure za juhu? Da je pašticada s njokima ili zec na zeca, nije problem, mučit ću se ja i dulje. Ali juha? No dobro. Ali kome je do lešane govedine? Zna se – Zakonitome!
On kad od mene dobije privolu da, ipak, umjesto junetine kupi govedinu, ozari se ko malo dijete. I otrči u mesnicu. I donese kil i po mesa sa žutim naslagama. Jer prava govedina ima žuto salo, sve drugo je falšo.
Evo nekidan... Otvorim kesu. U kesi to. Isti čas mi se smrači, ali šta ću, mučim. Pogledam na sat. ...