Primakli smo se kraju izborne kampanje. Naslušali se svega i svačega, nagledali se kandidata za misto poteštata ovakvih i onakvih, više-manje dobro poznatih ali i nekih novih lica.
Još par sučeljavanja, anketa, predviđanja, gatanja. I za dva-tri dana bit ćemo spremni ka puška za zaokruživanje imena i lista. Nije nan prvi put, imamo iskustva, prošlo je prid nama glava i glava gradonačelnika, poglavara, vijećnika i raznoraznih službenika. Stotine. Svi su se kleli da će bit najbolji, kilometar bolji od onoga prošloga. Kad priživiš desetak gradonačelnika, vidiš da je to onako, otprilike ista roba. Razlikuju se uljudniji i greziji, oni s više projekta i oni s najmanje ambicija, ritko ko iskače iz te maše, i po gradu se vidi, ostali smo u prosjeku ili mrvu ispod. A bilo je i onih koji su na to misto totalno zalutali.
Ipak, ne bi tribali gledat u gradonačelnike, vijećnike, direture i ostale koji će obilježit te četiri godinice, nego u lice grada. Kakvoga su naslidili i kakvoga su ostavili iza sebe. Moguće bi takvu biračku taktiku tribalo primijenit i na ove nove face koji sad ka oni bisni gremlinići skaču na pristolje poteštata. Je li moguće da će nas neko od njih iznenadit – ugodno – za promjenu. Jer ako se nadamo, ako glasamo i ako virujemo u nekoga, onda valjda i znamo zbog čega.
Laže se i maže
Kampanjama najmanje triba virovat. Tu se dilu milijuni, obećaju projekti, laže i maže toliko da bi Splitu triba proračun jednoga Pariza da se sve ostvari. Drugi su malo skromniji, racionalniji, ali zato padaju. Svit voli kad in se priča bajke. Treći se hvale ka da su od grada učinili ne znan šta, a nama se pari da samo klizimo put doli.
Slušajući kandidate ne bi se reklo da su svakakvi, puni su force i žara. Ali na kraju se punti broje.
Pravi je primjer pokaza gradonačelnik kojemu cure zadnji dani, Andro Krstulović Opara; oprostija se sa miston poteštata tako da je štampa knjižicu projekata koji su izvedeni za njegova mandata i snimija video od sedan minuti. To je pošteno prema građanima. Karta-kanta i filmić. Čak ne triba gubit vrime pa se vraćat na onu prvu knjižicu, programsku s kojon se izlazi na izbore, jer se tamo i tako gomila svega i svačega šta se neće ostvarit, to već dobro znamo.
Ovi njegov izuzetak bi triba bit pravilo svih dojdućih gradskih vlasti i gradonačelnika, ali i diretura gradskih firmi. Da vidimo ko je koliko napravija. Nisu svi isti, dapače u ovome mandatu jako je dobro funkcioniralo njih nekoliko: Tomislav Šuta u "Vodovodu", Miroslav Delić iz "Prometa", Saša Franjkić iz "Parkova i nasada", Edita Maretić Dimlić iz DES-a, Marko Bartulić iz "Split-parkinga", Branka Brekalo iz Muzeja grada. Ovi mali izbor sastavija san po njihovin projektima i uz svitovanje s kolegicama iz Gradske, da se razumimo većinu od nabrojenih nikad nisan vidija u životu, a možda bi se moglo i još koga dodat.
Ali vratimo se još malo u budućnost, jer ipak su oni u prvome planu i na svin ekranima: mislija san da će do danas dogurat samo troje, četvero ozbiljnih, ali sva je prilika da bi moglo bit iznenađenja koji bi iskobeljali iz vrše prvoga kruga i dovuć se do velikoga finala.
Knjiga obećanja
Teško je ne vidit Vicu Mihanovića, HDZ-ova kandidata od kojeg se ne moš obranit, rasuja se na sve strane, više ne maše onon knjigon obećanja, ali ne cvita kad su zafrkana pitanja na tapetu. Ima jaku bazu, puno manje nagrizenu neslogon ka u vrime kad je biran Krstulović Opara, kad je dobar dil HDZ-ovaca zaljubljeno gleda u Keruma i za njega glasa. E kad smo kod Željka Keruma, on se prid kamerama ponaša ka pravi veteran svih bitaka, već je sve reka i pokaza, oni koji će za njega glasat više se ne mogu privalit na neku drugu stranu, ali pari mi se da je njemu u ovome vrimenu nekako milije doć do vlasti u županiji nego u iscrpljenome gradu u kojem će tribat dobro zasukat rukave. Nikad ne znaš s njin.
Ivica Puljak pogodija je s taktikon "prvo nacionalna promocija", ali bi pod hitno treba prestat rabit onu frazu "Split će bit centar svita", triba li objašnjavat zašto. Ima veliku podršku u anketama, iziša je skoro neokrznut aferon "pismice", a oće li još šta iskočit u zadnji čas veliko je pitanje s obziron kakvi su mu bivši prijatelji. Jakov Prkić "rastura" komunalnu politiku, populizam mu je stran, a oće li se splitski birač zakačit na nama šporkima nedostižnu "zelenu" politiku pitanje je.
Velika nada nazavisnih i onih koji bi želili konačno vidit pametnu ženu na čelu grada, Branka Ramljak, malo je popuzla pri kraju kampanje, sad se opet razbudila – je li utekla ferata? Ante Franić koji skače ka pivac na sve ostale kandidate pravi je respirator za izdišući SDP, kampanju mu obilježava oni grozni kombi s trumbetama tipa "popravljamo kišobrane", ali stranku će svakako održat na životu.
Koga god izabrali, virujte, neće bit iznenađenja. Dobro mi njih znamo.