StoryEditor
ZagoraZima u Voštanima

Posjetili smo selo u Zagori koje mještani ovih dana u šali zovu ‘novim Kupresom‘: Došlo je ljudi iz Sinja, Trilja, Splita... Svi gori u brdo na snig!

20. siječnja 2021. - 08:22
Duje Klarić/Cropix

Nikad van ovako, otkad mi pamtimo, u nas nije bilo ka ovi vikend. Mi smo vam postali novi Kupres! Došlo je ljudi odasvuda, iz Sinja, Trilja, Splita... Auta je bilo stotine, svi oće gori u brdo na snig. A šta će svit, ne more ić priko granice, a još ova korona. A gori je liiipo, ne može bit lipše, palili su vatru, pekli, kuvali kavu i čaj...

Ispričaše nam ovo Mila i Stipan Đonlić iz Voštana koje smo zatekli u društvu s Jakovom Babićem, a svi opremljeni ka Norvežani sa štapovima i spremni za pješačenje. Već na ulasku u selo sreli smo takvog šetača Marka Đonlića, a susidov pas Šerif trčkara uz njega. Kaže nam da smo falili dan za doć jer preko tjedna nema nikoga u selu, a i on je slučajno ostao jer inače živi u Podstrani. Dolazi često i hoda svaki dan po nekoliko sati.

image
Na fotografiji: Mila Đonlić, Jakov Babić i Stipan Đonlić u setnji
Duje Klarić/Cropix

- Mi uvik posli ručka 'đogerimo' jedno dvi – tri ure pa se vratimo i kuvamo kavu. Ovdi u nas je život puno lip – kaže Stipan. On i supruga vratili se iz Njemačke prije sedam godina, kuća im je među prvima u mjestu, uređena tip top, pred njom igralište za balun, popločan put do garaže i dvorišta... Takvih je lijepo skockanih kuća u selu još puno, neke su poštovale i tradicijsku kamenu gradnju s friško pituranim zelenim škurama, sređene im okućnice...

A nas iz redakcije poslali u Voštane, kažu, treba vidit šta ima u njih ovih dana, mora da ih je stisla velika zima, pod Kamešnicom su, a zadnji su pred bosanskom granicom... Mi zamišljali neku zabit, stisnutu oko ognjišta, jer ako je zadnja onda joj svašta nije došlo na red, kad ono pronađosmo ljupko seoce u kotlini dok sa okolnih obronaka nedavni snijeg taman kopni pod suncem.

- Ovo su Donji Voštani, a gori su Gornji. Može se autom skroz do gori, još i jučer je bilo dice na snigu, ima i lovačka kuća. Svuda su ovih dana vozila auta kroz selo prema gori, i ovuda su prolazili, imaju navigaciju... I inače od kad je korona ne moš vikendom tu proć koliko ima auta, to nije normalno. Jasno je da ljudi ne mogu nigdi, ne rade kafići, restorani, i onda uzmu dičici u ruku i ajde. Govore nam ljudi da nisu mogli virovat koliko je gori lipo. A tek koji je pogled – ponosni su Đonlići. Kažu da ih je u selu stalnih tridesetak mještana, a vikendom dođu iz gradova, pretežno žive u Splitu, pa ih je duplo. Suše tu ljudi meso, obilaze kuće i tako.

image
Na fotografiji: Ankica i Ivana Botica iz Trilja idu na snijeg u Gornje Voštane
Duje Klarić/Cropix

- Aha, suše meso, kažete, a šta je s pršutanom? Govore da je proizvođač zatražio stečaj, ne ide mu nešto dobro. A šteta bi bila, dobar je, uz bok drniškome.

- Ne znan, evo i jučer mu je stigla hladnjača pred pršutanu, ja mislin da i dalje radi. Ovdi su zime burne i dobro je za sušit – kaže Stipan.

- Zima je prilična, koliko je ovo stupnjeva u vas?

- Jučer je bilo minus deset, a i jutros u sedan i po, pogleda san termometar, bilo je minus devet – kaže Stipan, a Mila dodaje da su na 980 metara nadmorske visine.

Šta ne valja, šta im nedostaje, imaju li dućan?

- Dućan nemamo, ali odemo do Tijarice ili Trilja, ništa nam nije daleko, a jedna je bila iz Rude dolazila tu s kruvom, ali nema je zadnja dva miseca, razbolila se. Naše žene tu ga same kuvaju. A sve šta imamo smo sami napravili, i struju, i asfalt, i uredili spomenik ubijenima četr'es četvte...

- Njega smo dva put renovirali, sedandeset druge i sad kad je došla Hrvatska – precizan je Babić.

Imaju li verdure i stoke, pitamo ih.

- Imamo svega, i stoke imamo petsto krava je gori u brdu u Joška Ćalete.

image
Na fotografiji: veliko stado krava mesara Joška Ćalete
Duje Klarić/Cropix

- Aha, čuli smo za njega i njegove krave. U njega onda nabavite teletine...

- Je, i junetine, ima on i svinja, sad nam je prodava prid blagdane, ima i mesnice u Splitu.

- Pa ništa vam onda ne fali.

- Fali nam samo voda, ali i to ćemo mi skoro sredit. Svi imaju, sva mista oko nas, samo mi nemamo, a to je sramota da danas neko misto nema vodu – zaključuje Stipan.

- Znači kišnicu koristite, a jeste kopali i tražili vodu – pita kolega Duje.

- Jesmo, ali nema ništa. I Ćaleta je gori kopa, skoro je sto metara iša duboko, ali nema ništa.

- Kako onda krave piju?

- Lipo. Cisterna mu ide gori svaki dan, a liti i po pet – šest puta na dan. Svega mi imamo, samo jedna stvar nam smeta – govori Mila i pokazuje na stup vjetroelektrane visoko na Dinari.

- To je to šta nam smeta i šta nam bruji, sad je ne čuješ, jer je mirno, ali kad dere vitar, ajme nama. I nismo se protiv toga nikako mogli izborit.

image
Na fotografiji: veliko stado krava mesara Joška Ćalete
Duje Klarić/Cropix

Stvarno je mirno u utorak u Voštanima, malo resko. Dalje kroz selo vijuga cesta, a uz nju pred kućom žena nešto viknu. Zastanemo pa otvorimo prozor.

- Jeste nama nešto rekli gospođo?

- Ajme, ja mislila, došli moji pa reko tamo se parkirajte. A vi ste?

- Mi smo iz Slobodne Dalmacije. Šta ima kod vas, kako ste?

- A dobro smo, samo struja malo malo pa nestane.

- Nestane struja? Kako to?

- Lipo, uf. A vidi stupove ove kako su propali, jadni su i nikakvi. Vidi ovoga – vodi nas i pokazuje.

- Vidite kako ga je izbužalo, samo šta ne pane. Doli i gori ga je svega izbužalo. I otkačila se ona žica jedna, iša jedan električar da će popravit, ali nije se moga popet, kaže, pašću. Ima i vamo jedan drugi, pokazaću van... Vidi slikaje me – zasmija se žena, veli, zove se Milica Akrap. Vodi nas dalje, kaže da je ružno kad nestane struje, ljute se ovi šta imaju Internet, a ona se grije na drva pa barem nije ladno. Vodi nas i pozdravlja susjeda.

image
Milica Akrap se žali da često ostaje bez struje
Duje Klarić/Cropix

- Dobar dan – i mi ga pozdravljamo, a Milica mu objasni:

- Ovo su došli iz Elektrodalmacije.

U to mi shvatimo zašto su njoj najvažniji stupovi pa svi udarišmo u smijeh.

- Nismo mi, gospođo, iz Elektrodalmacije, nego iz Slobodne Dalmacije, ali napisat ćemo pa će oni možda pročitat šta vas ovde muči.

- A napišite da su stari, jadni, nikakvi stupovi, đava zna koje je to drvo, struja je u selo stigla još '68. godine, pa ne mogu vječno trajat.

image
Na fotografiji: stup struje koji prijeti padanjem
Duje Klarić/Cropix

Susjed je isto Akrap, Jakov, kaže brat pokojnog Miličina supruga. Zna on da su stupovi problem, ali lijepo mu je, radni je vijek proveo u Americi prvih deset godina u limariji, a onda kao tokar i čim je išao u penziju prošlo ljeto stigao natrag u Voštane. Tamo su mu ostale kćeri, sigurno će još koji put preko oceana, ali u selu mu nije dosadno, iako prvi dan kad je stigao uveo Internet. Na kući će uskoro promijenit krov i izolirat je za prvu ruku...

Ovih dana gleda i Jakov koliko ljudi voli doć u selo.

- Gledajte onu travu – pokazuje na cestu između kuća – tu bi tribalo semafor stavit, a oko ovoga stabla stavit oznaku za kružni tok.

Točno tim putem nastavili smo i mi uzbrdo, a ondje gdje završava asfalt počinje raj. Brežuljci prekriveni snijegom kojega je sve manje pa kamenja i raslinje proviruju, a tu i tamo poneka siva kuća krije se među stablima ogoljelih grana. Mjesta je tu i za šumarak borovine, pogled je zbilja nevjerojatan pa računamo, ako je dolje 980 metara nadmorske visine, onda smo mi na preko hiljadu. Sve je nepomično iako brije neki hladan vjetar i grize nam uši. Nailazimo na tragove izletnika, čini se da je bilo više snjegovića tu izrađeno, drže im se još dijelovi, a vide se i utori od sanjki. Zemljanim putem ispod naslaga leda i snijega ipak se može još dalje pa se hrabro odlučimo na vožnju planinskim masivom. Snijega je sve više, možda smo već i u Bosnu ušli, a nemamo pojma. A onda, iza jedne nepregledne uzbrdice i malog prijevoja – pravi pravcati spektakl! Na padinama veličine nekoliko nogometnih igrališta krava do krave. Jesmo ovo upali u western film? Ili u dio švicarskih Alpa koje smo vidjeli na slikama? Veliko je to kravlje kraljevstvo kao cijeli Marjan, ne možeš ga sagledati. A one mirno pasu po flekama smeđe trave što su provirile iz snijega. Takve su mnoge i same, smeđe prošarane bijelim. Mi se zablesimo gledajući to čudo, a kad jedna crna kao ugalj u udolini ugleda nas, krenu polako uzbrdo. Malo po malo za njom i ostale. Mi se ukipili.

- Ma jesu ovo krenule prema nama?

- Čini se da jesu.

image
Na fotografiji: veliko stado krava mesara Joška Ćalete
Duje Klarić/Cropix

Najednom laganim kasom stotine krava ide prema nama, kao kad struja na vodi svo lišće gura u jednom pravcu. Prizoru šarenog krda je nedostajao neki song Ennia Morriconea. Nije to bio stampedo, krave samo idu i sve ih je više, kako vide jedna drugu pridružuju se glavnini.

- Sve su nam bliže, šta ćemo?

- Nisu valjda opasne. Čini se da nam se raduju. Biće misle da smo im šta donili.

- Čekat ćemo ih i vidit.

Ova crna šta se prva uputila prva i stigla pred nas pa bulji.

- Muuuuuuu – kaže nam.

- Muuuuuu – pozdravimo i mi nju.

Svaka je označena uha, svaka ima zvonce oko vrata, ne mogu bit smišnije. Duje se prihvatio slikavanja, a one ispozirale kao instagram zvijezde. Kako koja dođe, stane i gleda nas. Foto session bi potrajao duže da ga nije prekinuo pas. Dotrčao on u kontrolu, poskočio do nas, onjušio i zalajao: "Aj palite, razlaz, nema više!"

Nema više, al vratit ćemo se, čvrsto smo odlučili. Jer puno je toga što u Voštane samo za jedan dan ne stane.

image
Na fotografiji: pas Šerif koji se svakom raduje
Duje Klarić/Cropix
Želite li dopuniti temu ili prijaviti pogrešku u tekstu?
13. travanj 2021 06:43